Vest o ostavci Uroša Stevanovića odjeknula je kao grom iz vedra neba u svetu srpskog vaterpola. Nakon godina provedenih na čelu reprezentacije, Stevanović je odlučio da se povuče, ostavljajući za sobom bogatu ostavštinu i otvarajući brojna pitanja o budućnosti naših Delfina.
Od samog početka, odnos Stevanovića sa Novim Beogradom bio je kompleksan. Rivalstvo između Radničkog, kluba koji je Stevanović vodio, i Novog Beograda, dva najbolja tima u Srbiji, samo je dodatno zakomplikovalo situaciju. Sećamo se tenzija oko povrede Nikole Jakšića u januaru 2023. godine, kada klub nije dozvolio našem reprezentativcu da ode na pripreme. Hladni odnosi su se nastavili, a kulminirali su odlaskom Dušana Mandića, koji je propustio važne akcije zbog stresa.
Na Svetskom prvenstvu u Fukuoki, Nikola Jakšić je bio najbolji igrač, a zatim je dobio neočekivanu priliku da ode iz Novog Beograda. Iako je briljirao, ostao je u klubu još godinu dana, a zatim prešao u Radnički. Stevanović nije zaboravio ove događaje, ali nikada nije javno napadao Novi Beograd. Međutim, tenzije su rasle, a izjave novog predsednika Saveza dodatno su podgrejale atmosferu.
„Selektor ne može da bude i trener domaćeg kluba“, izjavio je predsednik, a zatim dodao da rezultati u Parizu i Beogradu nisu rezultat kvaliteta, već inspiracije. Ove reči su, kako se čini, prelile čašu. Sada se postavlja pitanje ko će naslediti Stevanovića. Imena se pominju, ali zvaničnih potvrda nema. Da li će se selektor birati odmah ili će se čekati reorganizacija Saveza, pokazaće vreme.
Jasno je da je odgovornost velika. Odlazak Stevanovića otvara mnoga pitanja, a srpski vaterpolo stoji na raskrsnici. Hoće li se pronaći adekvatna zamena i nastaviti tradicija uspeha, ili će srpski vaterpolo krenuti nekim drugim putem? Vreme će pokazati.
Dodaj komentar