Srpski vaterpolo, nacija koja je navikla na najsjajnija odličja i dominaciju u bazenu, suočava se sa nezapamćenom krizom. Prošlo je pola godine od trenutka kada je 11 reprezentativaca, okosnica tima koji je osvajao Evropu, objavilo da neće igrati za nacionalni tim. Ova odluka, doneta na Đurđevdan, bila je direktna posledica neslaganja sa tadašnjim rukovodstvom saveza, predvođenim predsednikom Slobodanom Sorom.
Nakon javnih izjava o uspesima u Parizu i Beogradu, ostavke selektora Uroša Stevanovića, usledio je potez Filipovića, braće Rašović, braće Jakšić, Vica, Lazića, Ranđelovića, Drašovića, Dedovića i Mandića. Novi selektor Vujasinović je tokom leta naporno radio sa drugim igračima, osvojivši bronzu na Mediteranskim igrama u Tarantu, ali pokušaji da privoli ove ključne igrače da se vrate u nacionalni tim ostali su bezuspešni.
Pred Srbijom su ključni izazovi. Već u januaru nas očekuju kvalifikacije za Svetsku ligu u Istanbulu. Ukoliko se plasiraju, u februaru je na programu završni turnir u Atini, gde pobednik obezbeđuje olimpijsku vizu. Nakon toga sledi Svetsko prvenstvo u Budimpešti, gde će dve najbolje ekipe bez vize dobiti priliku za Los Anđeles 2028. Dodatne šanse za plasman na Igre biće na Evropskom prvenstvu 2028. i kvalifikacionom turniru.
Kao trostruki uzastopni olimpijski pobednik i najuspešnija reprezentacija u ovom veku, Srbija ima obavezu da se pojavi u najjačem mogućem sastavu. Bez ovih 11 maestralnih igrača, biće izuzetno teško izboriti plasman na velika takmičenja, a kamoli biti u najužoj konkurenciji za odličja. Pored njih, neizvesna je i situacija sa veteranom Ćukom i Lukićem, koji je suspendovan i promenio je klub, prešavši u Radnički iz Novog Beograda.
Inertnost u rešavanju ove situacije, koja je nezapamćena u srpskom sportu, posebno je zabrinjavajuća. Očekivalo se posredovanje najvažnijih ljudi našeg sporta, ministra Zorana Gajića i predsednika SOK-a Dejana Tomaševića, ali javnost nije videla nikakve konkretne korake. Temelj spora nije političke prirode, već je vezan za odnose unutar vaterpolo saveza i klubova.
Sada je prilika za nove ljude. U decembru će biti poznat novi ministar sporta, koji će se odmah suočiti sa ovim 'vrućim krompirom'. Pitanje je da li će Soro otići, da li će se strasti smiriti razgovorima ili će naši vaterpolisti ponovo zvanično dići ruke od nacionalnog tima. Vremena je malo, jer ako ih nemamo u 2027. godini, kasniji povratak možda neće imati smisla. Pripreme za Svetsku ligu počinju u decembru, a naši evropski šampioni možda neće biti tu. Voda je do grla!
Zamislite tradicionalnu svečanost SOK-a, izbor najuspešnijih, na kojoj će naši vaterpolisti po ko zna koji put biti najbolja ekipa, a Uroš Stevanović, ako ne najbolji, onda u krugu najboljih trenera. Ko će biti u Domu Narodne skupštine, ko će čestitati, a ko će primiti priznanje? Nadamo se da će se naši 'Delfini' ponovo okupiti i nastaviti da pišu zlatne stranice srpskog sporta.
Komentari