Medalja sa Mediteranskih igara, iako bronzana, nije za potcenjivanje. Ona je pre svega velika nagrada za rad selektora Vladimira Vujasinovića i momaka koji su, u specifičnim okolnostima, pokazali izuzetnu hrabrost i poštenje. Dvomesečni rad je doneo rezultate, a naši vaterpolisti su dokazali da imaju potencijal za velika dela.
Na turniru su se istakli Vasilije Martinović, koji je pokazao klasu, i Viktor Urošević. Ipak, ono što je najvažnije jeste da je Srbija igrala svoj prepoznatljivi timski vaterpolo, sa manama, ali bez pada u motivaciji i želji za dokazivanjem. To je duh koji krasi srpski vaterpolo i koji nam je doneo toliko uspeha u prošlosti.
Selektor Vujasinović je istakao da nisu svi igrači koji su mogli da budu prisutni na turniru, misleći pritom na momke koji su prošli pripreme, ali nisu uspeli da se nađu u TOP 14. Neki su morali na koledž, drugi su bili povređeni, a neki nisu ni bili na spisku pre njegovog imenovanja. To pokazuje da je baza talenata široka i da ima mnogo mladih igrača koji kucaju na vrata reprezentacije.
Na turniru su Francuska, Slovenija i Turska imale status turista, dok su Grčka, Španija i Srbija dovele potencijal. Crna Gora i domaćin Italija, iako nekompletne, jasno su imale nameru da osvoje zlato. Vladimir Vujasinović je, po staroj srpskoj doktrini, takođe ciljao prvo mesto. Na kraju, sa tri pobede i dva nesrećna poraza, u kojima je imao šut za peterce, osvojio je bronzu. Moglo bi se reći da je bio zadovoljniji od crnogorskog selektora Dejana Savića i italijanskog stratega Alesandra Kampanje.
Sudije su, nažalost, i dalje rak rana vaterpola. Italija je pobedila Srbiju kada je igrala bez povređenog Lukića i neopravdano isključenog najboljeg igrača turnira Martinovića. Crnu Goru su slomili serijom isključenja i neshvatljivom sudijskom tolerancijom, što je iznerviralo čak i Dejana Savića.
Pred Vujasinovićem je sada težak zadatak. Klubovi su već u punom pogonu, a on će, kada oceni da je vreme, započeti razgovore oko kadrovske budućnosti reprezentacije. Njegovi predlozi i odluke će morati da budu prihvaćeni, jer on zna posao i ima vaterpolo ime kakvo nema niko od onih koji mogu da se pitaju, a nisu u bazenu. Verujemo u našeg selektora i u svetlu budućnost srpskog vaterpola!
Komentari